*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“
U ovoj knjizi se nalazi dosta recepata pogodnih za ljude koji pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili holesterola. Nadamo se da će vam oni poslužiti kao inspiracija za zdraviju ishranu.
Međutim, želimo i da vas ohrabrimo da nastavite da jedete omiljena jela, bez rizika po zdravlje, jednostavno malo menjajući sastojke.
To podrazumeva bolje razumevanje onoga od čega se razne namirnice sastoje.
Banana
Banane imaju visok glikemijski indeks i dijabetičari bi trebalo da ih izbegavaju.
Bobičasto voće
Uopšteno, bobičasto voće je bogato vitaminima (A, B1, B2 i C), mineralnim solima i vlaknima. Maline imaju diuretska i energetska svojstva, a takođe sadrže i minerale, vlakna i organske kiseline. Ribizle su bogate fosforom, magnezijumom, flavonoidima, provitaminom A i vitaminom C. Imaju antizapaljenska svojstva i čuvaju krvne sudove, kao i brusnice. Plave brusnice sadrže polifenolski antioksidant koji može da smanji nivo „lošeg“ holesterola LDL. Samo ih treba konzumirati u malim količinama, 2-3 puta nedeljno.
Bob
Bogat vlaknima i rastvorljivim vlaknima, bob pomaže u snižavanju nivoa holesterola. Takođe sadrži vitamine, mineralne soli, flavonoide i kvercetin koji se bore protiv kardiovaskularnih bolesti.
Brokoli, kupus i karfiol
Ova povrća su bogata vlaknima, antioksidantima, vitaminima A, C i beta karotenom; i kao takva su korisna u borbi protiv bolesti srca. Takođe sadrže indol-3-karbinol, biljni hormon za koji se smatra da čuva od rizika od raka dojki. Sok kupusa je korisna pomoć za gastroduodenalne čireve i čirni kolitis. Mnoge ljude odbija neprijatan miris koji kupus ispušta pri kuvanju. On može da se ublaži stavljanjem parčeta pamučne krpe umočene u sirće na poklopac suda ili dodavanjem limunovog soka, oraha ili peršuna u sud.
Bakalar
Može da se sprema na različite načine. Kao usoljeni bakalar, koji se prodaje u porcijama; kao sušeni bakalar, koji se prodaje u komadu. Takođe postoji varijanta usoljenog i dimljenog bakalara. Usoljeni bakalar ima belo meso i može da se kupi suv ili potopljen. Nije preporučljiv za ljude s visokim krvnim pritiskom. Da smanjite količinu soli u bakalaru, potpuno ga potopite pod tekućom (često menjanom) vodom. Najbolje se kuva u hladnoj vodi na srednjoj temperaturi. Sušeni bakalar bi trebalo prvo da se omekša, zatim potopi u vodi 2 dana, pre kuvanja oko 3 sata.
Beli luk
Potiče iz iste porodice kao luk i imaju mnogo toga zajedničkog, uključujući reputaciju „lekovite“ hrane. Ima antibiotiska, antivirusna i antioksidantna svojstva; može da snizi holesterol, spreči trombozu (njegove sulfatne supstance pomažu da komponente u krvi plutaju lakše); i ima važnu ulogu u sprečavanju ateroskleroze. Beli luk je bogat kalijumom i pomaže u zameni onog što telo prirodno izgubi. Takođe sadrži cink i sumpor (koji su sastojci insulina), tako da može da pomogne u snižavanju nivoa šećera u krvi. Veruje se da je dobro pojesti 3-4 čena dnevno. Kako bi se sprečila halidoza (loš zadah) nakon jedenja belog luka, probajte da pojedete par listova peršuna ili par bobica smreke.
Biber
Biber dolazi iz dugačke puzavice koja proizvodi čaure, od koje svaka sadrži od 20 do 40 semenki. Crni biber je najpoznatiji, ali boja zavisi od načina pripreme. Biber ima izrazito jaku aromu i što se biljka mlađa ubere to je ljući. Bela varijanta se dobija tako što se crni biber natapa u slanoj vodi da bi mogla da se skine opna, a tek potom suši. Ovo mu daje blažu aromu od crnog bibera. Biber može da izazove značajno stvaranje želudačnih sokova i zato nije pogodan za sve. Nije preporučljiv za one koji pate od: duodenalnih čireva, unutrašnjih ili spoljašnjih hemoroida ili analnih rascepa, hiatus kile, kožnih bolesti, gastrične piroze, gastritisa, duodenitisa, kolitisa ili hipertenzije. S kulinarske tačke gledišta, sveži biber je najzdraviji izbor.
Bundeva
Bundeva je bogata vlaknima, vitaminom A (šargarepe, kajsije, paradajz i biberi) i mineralnim solima, naročito kalijumom, kalcijumom i fosforom. Preporučljiva je za prevenciju tumora i kao aktivni obnavljač protiv infektivnih bolesti i disajnih infekcija. U kulinarstvu, bundeva ne bi trebalo da se prži.
Pogledajte originalni članak
