obaveštenja

Udruženje kardiologa Srbije

nazad

06.05.2017

KORISNI SAVETI ZA PRIPREMANJE HRANE

Iz Evropskog kuvara(The European cook book by ESC, 2010)

*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“

  • Uvek kupujte sveže namirnice i jedite sirovo ili sezonsko povrće.
  • Ne zamrzavajte hranu koju ste već otapali.
  • Skinite svaku vidljivu masnoću ili kožicu s mesa i živine.
  • Belo meso se preporučuje umesto crvenog. Uvek odstranite vidljivu masnoću.
  • Što se tiče živine, pazite da je ne kuvate prekratko, jer sadrži bakterije.
  • Držite frižider čistim uvek kako bi sprečili razvoj bakterija i buđi.
  • Bacite konzerve i tegle s hranom kojoj je istekao rok trajanja.
  • Ne dodajte so unapred pripremljenim obrocima i trudite se da koristite manje soli kad pripremate ili začinjavate hranu.
  • Koristite so sa niskim sadržajem natrijuma kao alternativu.
  • Izbegavajte puter; umesto njega koristite ekstra devičansko maslinovo ulje ili margarin s omega 3.
  • Izbacite hranu bogatu životinjskim mastima(puter, salo), masne sireve, masno meso, iznutrice i pomfrit.
  • Čokolada za kuvanje može da se zameni kakaom i biljnim uljem.
  • Dijabetičari treba da obrate posebnu pažnju na pripremanje hrane. Vlažninačini kuvanja, kao što su vrenje i dugo sporo krčkanje, treba izbegavati. Umesto toga se preporučuju druge metode koje koriste „suvo“ zagrevanje, kao što su rerna, mikrotalasna i roštilj.
  • Jedite hranu bogatu vlaknima kao što su povrće, voće, proizvodi od prekrupe i zrnasto povrće. Iskoristite raznolikost proizvoda od celog zrna kao što su brašno, ječam, testenine, žitarice, musli i pahuljice koje su takođe bogate vlaknima.
  • Umesto kocki za supu, koristite meso spravljeno kod kuće ili povrćne kocke za supu i bilje i začine.
  • Ulja: Koristite ekstra devičanska maslinova, suncokretova, kukuruzna ili ulja pšeničnih klica. Takođe preporučujemo da i njih koristite umereno. Ne sudite po onom što vidite-izmerite količinu koja vam je potrebna kašikom i dodajte je jelu samo posle kuvanja.
  • Dinstajte povrće u tiganju, s malo vode umesto ulja i onda služite „al dente“. Ovo će sačuvati vitamine i minerale.
  • Zamenite jedno žumance jednim belancem. Kad u receptu piše da se koristi jedno jaje, zamenite ga s dva belanca, ili jedno belance plus jedna kašika biljnog ulja.
  • Zgusnite supe pireom, povrćem i obranim mlekom u prahu. Ovo povećava vitamin A, C i sadržaj kalcijuma.

SAVETI ZA SASTOJKE

Preporučujemo da iskoristite što češće i više sledećih sastojaka...

Sirovo i kuvano povrće(osim šargarepe); salate; većinu svežeg voća(osim banana, grožđa i manga); sve vrste ribe(uključujući sardine, skušu, svežu i konzerviranu tunu, lososa i ostrige); određene vrste mesa(uključujući ćuretinu, piletinu, zečetinu, govedinu i divljač); „dobre“ mlečne proizvode(obrano mleko, niskokalorični jogurt, niskokalorični sir), ulja, ali izaberite samo neko od maslinovog ulja, kukuruznog ulja, sojinog ulja, ulja od sesama i suncokretovog ulja; svo zrnasto povrće(uključujući soju, pasulj, grašak, kukuruz i bob); hleb od celog zrna žitarica; sve žitarice (uključujući pastu i ječam); mekinje u prahu i kakao; belanca; voćne sorbee; vodu; sveže ceđen sok od citrusa.

....ali ove bi trebalo da koristite samo retko, a i tad u malim količinama

Sve zasićene masti; prženu hranu bilo kog tipa; dimljeno meso i ribu; masna mesa(uključujući pačetinu, gusetinu, meso fazana; iznutrice: džigericu, mozak, bubrege), mesne prerađevine(uključujući kobasice, salamu, viršle, slaninu, proizvode s ražnja i konzervirano meso); slanu hranu i grickalice; paštete; „loše“ mlečne proizvode(punomasno mleko, punomasni jogurt, pavlaka, punomasni sirevi, salo i margarin); kavijar; testenine napravljene s jajima; zasićene biljne masti(kao što su palmino ulje, kokosovo ulje i majonez); kocke za supu; čokoladu; proizvode iz pekare koji sadrže puter, pavlaku, jaja, mleko, salo, kokosovo ili palmino ulje; biskvite i slične grickalice; sladoled; pića kao što su alkoholna, aperitivi, pivo i voćni sokovi; proste šećere kao što je glukoza; dezerte; sušeno voće; zaslađivače; krompire; kuvanu šargarepu; banane, mango i grođže; i svu hranu koja sadrži monosodium glutamate.

Ovo je sve bez holesterola...

Testenina; pirinač; beli ili hleb od punog zrna žitarice; brašno; krompiri; maslinovo ulje; biljni margarin; zrnasto povrće(grašak, pasulj, sočivo, kukuruz, soja); sveže voće; sušeno voće; belance; šećer; med; džem; kakao.

Pogledajte originalni članak