obaveštenja

Udruženje kardiologa Srbije

nazad

26.04.2017

Naučne infomacije: ACC 2017 važni rezultati i studije

ACC obaveštenja

PCSK9 lekovi u smanjenju kardiovaskularnih događaja

FOURIER  - Evolocumab značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja

Rezultati Fourier studije su pokazali da primena Evolucumaba, ihibitora PCSK9, uz terapiju statinima tokom nekoliko godina značajno smanjuje kardiovaskularni morbiditet i mortalitet kod bolesnika sa klinički dokazanom aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću. Rezultati studije su objavljeni u  New England Journal of Medicine  i prezentovani na ovogodišnjem ACC.17.

Studija je, u periodu između februara 2013 i juna 2015 godine, uključila 27.564 kardiovaskularnih  bolesnika  iz 1.272 gradova i 49 zemalja, Svi bolesnici su prethodno bili na umerenoj i intenziviranoj terapiji statinima. Većina bolesnika, njih 81%, je prethodno prebolela Infarkt miokarda, 19% je prebolelo cerebrovaskularni insult a 13 % bolesnika je imalo simptomatsku perifernu arterijsku bolest. Srednja vrednost bazalnog LDL holesterola (LDL-C) je bila 92mg/dl (5.1mmol/L). Da bi bili uključeni u studiju bolesnici su trebali da imaju vrednosti LDL-C ≥ 70mg/dl (3.89mmol/L) ili vrednosti non HDL-C ≥100mg/dl (5.55mmol/L) i da su pritom na optimalnoj terapiji statinima. Pacijenti sa akutnim infarktom miokarda ili cerebrovaskularnim insultom u poslednje četiri nedelje , kao i bolesnici sa uznapredovalom srčanom slabošću, nekontrolisanim poremećajima ritma, bolesnici kod kojih se planira operacija na srcu i bolesnici u terminalnoj fazi bubrežne bolesti su isključeni iz studije. Pacijenti su randomizovani u dve grupe: jedna kojoj je Evolucumab aplikovan subkutano (140 mg svake dve nedelje ili 420mg svakog meseca , po želji pacijenta) i druga grupa koja je primala placebo. Pacijenti su kontrolisani na svakih 12 nedelja rutinskim fizikalnim plegledom, i rađene su im laboratoriske analize.

Rezultati su pokazali da Evolocumag snižava vrednosti LDL-C za 59%, od srednje vrednosti 92 na 30mg/dl (1.67mmol/L), što se održavalo tokom trajanja studije. Primarni cilj - kompozit: infarkt miokarda, hospitalizacije zbog anginoznih tegoba, revaskularizacije ili kardiovaskularna smrt su imali učestalost 11.3% u placebo grupi i 9.8% u Evolucumab grupi, što predstavlja sniženje rizika  od 15%. Istraživači su pokazali i redukciju od 25% u odnosu na mnogo značajniji sekundarni cilj: kardiovaskularna smrt, srčani udar ili šlog nakon godinu dana. Studija je potvrdila trend koji je uočen u ranijim studijama.  U odnosu na individualne događaje nije uočen efekat na kardiovaskularnu smrt, ali je pokazana statistički značajna redukcija rizika za pojavu infarkta miokarda 27% i pojave cerebrovaskularnog insulta za 21%. Sniženje rizika za pojavu i primarnog i sekundarnog endpointa  je bila konzistentna bez obzira na godine, pol bolesnika vrstu kardiovaskularne bolesti, intenziteta terapije statinima, načina doziranja evolucumaba i bazalnih vrednosli LDL-C uključujući i one sa najnižim vrednostima bazalnog LDL-C od 74mg/dl (4.1mmol/L) kod kojih je vrednost snižena na 22mg/dl (1.22mmol/L).

Glavni autor studije Marc S. Sabatine je izjavio da rezultati Fourier studije definitivno pokazuju da dodavanje evolucumaba standardnoj terapiji statinima značajno poboljšava kardiovaskularni ishod kod bolesnika i da je pritom njegova upotreba bezbedna. Rezultati ove studije su od velikog značaja za bolesnike sa aterosklerotskom bolešću koji i pored standarne terapije ostaju u visokom riziku za pojavu KV događaja.

Nije pokazana razlika između studijskih grupa  u pojavi neželjenih efekata uključujući alergijske reakcije na lek, neurokogniciju, novonastali diabetes melitus, kao i muskularne probleme. Reakcije na mestu aplikacije leka su bile nešto češće u evolucumab grupi (2.1vs1.6%) ali su reakcije bile uglavnom blage tako da je sveobuhvatna stopa prekida studije zbog suspektnih neželjenih efekata niska i slična u obe grupe bolesnika (1.6 i 1.5%). Istraživači su ispitivali i da li lek dovodi do neželjenog imunološkog odgovora i pokazano je da je samo  0.3% bolesnika stvorilo antitela koja bi mogla da se vežu za lek ali ni u jednom slučaju nije registrovana interakcija sa lekom.

Ograničenja studije su relativno kratak period praćenja i činjenica da je studija uključivala samo  pacijente sa poznatom kardiovaskularnom bolešću. Sabatine je izjavio i da bi buduće studije terbalo da ispitaju efekat PCSK9 infibitora u drugim populacijama bolesnika koje nisu bile uključene u Fourier studiju npr. bolesnci sa DM bez poznate kardiovaskularne bolesti.

SPIRE 1 i SPIRE 2 - bezbednost i efikasnost u prevenciji kardiovaskularnih događaja Bococizumaba kod visoko rizičnih bolesnika

SPIRE studije koje su ispitivale humanizovani PCSK9 inhibitor - Bococizumab su pokazale da je nastanak antitela na lek  kod 15-20% negativno uticalo na sniženje vrednosti LDL-C, a da u pogledu prevencije KV događaja benefit su imali pacijenti sa vrednostima LDL-C>100mg/dl (5.55mmol/L), ali ne i oni kod kojih je bazalna vrednost LDL-C <100mg/dl.

Rezultati multinacionalnih studija su objavljeni u New England Journal of Medicine  i prezentovani od strane Paul M. Ridker, MD,MPH,FACC na ovogodišnjem ACC.17.

SPIRE 1 i SPIRE 2 studija koje su ispitivale kardiovaskularni ishod bolesnika su prekinute u novembru 2016 godine s obzirom da je sponzor prestao sa proizvodnjom leka Bococizumab .

Pokazani su rezultati studija koje su ispitivale sniženje vrednosti holesterola kod 4,449 visoko rizičnih bolesnika (srednja starost 61 god, 42% žena, LDL-C 122mg/dl – 6.8mmol/L) koji su prethodno lečeni visokim dozama statina (86% bolesnika je bilo na visoko intenziviranoj statinskoj terapiji) i koji su primali Bococizumab 150 mg subkutano svake druge nedelje ili placebo.

Sniženje vrednosti LDL-C od 54.2% nakon 12 nedelja terapije bococizumabom  je redukovano na 43% nakon 52 nedelje, a kod 16 % bolesnika kod kojih su nastala antitela na lek  ova redukcija je bila 31%. Smanjenje snizenja vrednosti LDL-C koreliralo je sa sa višim vrednostima  nivoa antitela. Takođe, pokazane su velike varijacije  u sniženju vrednosti LDL-C kod pacijenata bez obzira na razvoj antitela. U studijama koje su ispitivale sniženje vrednosti holesterola stopa javljanja neželjenih kardiovaskularnih događaja je bila slična u obe grupe bolesnika - 2.5% u grupi koja je dobijala lek i 2.7% u placebo grupi.

SPIRE 1 studija koja je obuhvatila 16.817 bolesnika sa vrednostima LDL-C >70mg/dl (3.89mmol/L) nakon sedam meseci praćenja nije pokazala značajnu razliku u pojavi događaja primarnog cilja  (nefatalni infarkt miokarda, nefatalni cerebrovaskularni insult, hospitalizacije zbog tegoba po tipu nestabilne angine a koje zahtevaju hitnu revaskularizaciju i kardiovaskularna smrt).

SPIRE 2 studija koja je obuhvatila 10.621 bolesnika sa vrednostima LDL-C >100mg/dl (5.55mmol/L)  je pokazala redukciju pojave događaja primarnog cilja za 21% nakon 12 meseci praćenja. Analize koje su kombinovale  rezutate SPIRE 1 i SPIRE 2 studije su pokazale da  veće sniženje vrednosti LDL-C i duža primena leka koreliraju sa značajno boljim ishodom.

Istraživači tvrde da podržavaju hipotezu da primena  PCSK9 inhibitora smanjuje pojavu neželjenih KV događaja ali da razlike u klasi lekova izmedju humanih i humanizovanih terapijskih monoklonskih antitela mogu biti od značaja.

EBBINGHAUS studija

EBBINGHAUS studija je najveća studija do danas kao i prva prospektivna studija koja je ispitivala vezu između PCSK-9 inhibitora evolocimaba i pronene kognitivnih sposobnosti, uključujući pamćenje, pažnju i vreme reakcije. Ova studija je ukljućila 1974 pacijenata koji su učestvovali u FOURIER stdiji. Pacijenti uključeni u EBBINGHAUS studiji su imali u proseku 63 godine i 28% je bilo pacijenata ženskog pola; 75% pacijenta je imalo prethodni infarkt miokarda, 20% pacijenat je imalo prethodni ishemijski moždani udar i 19% perifernu arterijsku bolest. Svi pacijenti su dobijali umerenu ili visoko intenzivnu terapiju statinima i subkutane injekcije evolocimaba u dozi od 140mg  svake dve nedelje ili 420mg svaki mesec. Kriterijumi za isključivanje iz studije bili su: dijagnoza demencije, poremećaj kognitivnih funkcija ili drugi značani mentalni ili neuorloški poremećaji.

Svaki pacijent je radio skup Cambridge automatizovanih neurofizioloških testova prilikom uključenja u studiju a zatim u 24-oj, 48-oj. i 96-oj nedelji kao i na kraju studije, za procenu sposobnosti izvršavanja različitih radnji, procenu radnog pamćenja, funkcionasanja pamćenja kao i vremena reakcije. Pacijenti su takođe popunjavali upitnik za procenu svakodnevne kognitivne sposobnosti pre, tokom i na kraju studije.

Srednja vrednost promene u primarnom parametru praćenja sposobnosti izvršavanja različitih radnji mereno indeksom prostorne strategije radne memorije (Spatial Working Memorz strategy indey) bio je -0,29 u palcebo grupi i -0,21 u grpi pacijenata koji su dobijali evolocimab. Takođe su bili slični i rezultati upitnika koji su pacijenti sami popunjavali kao i prijavljeni neželjeni kognitivni efekti izeđu placebo grupe i grupe sa evolocimabom.

"Pacijenti koji su postigli veoma niske vrednosti LDL holesterola (<25mg/dL) su imali kognitivne sposobnosti slične onima sa višim vrednostima LDL holesterola" izjavio je Robert P. Giugliano, MD, SM, FACC, dodajući da ovi rezultati "treba da učine da  se lekari osećaju sigurnijim u vezi dodavanja evolocimaba statinima da bi se postigle veoma niske vrednosti LDL holesterola bez opasnosti da će kognitivne sposobnosti ili pamćenje pacijenta biti oštećeni".

 

Nova antikoagulatna terapija vs aspirin

ENSTEIN CHOICE studija

EINSTEIN CHOICE studija je prva studija koja je direktno poredila male doze rivaroksabana i aspirina u populaciji pacijenata sa dubokom venskom trombozom 6-12 meseci posle standardne antokoagulantne terapije. Ova internacionalna, multicentrična studija je uključila 3396 pacijenata (prosečne starosti 59 godima, 45% ženskog pola, 77% pacijenta bele rase). Nakon srednje vrednosti peridoa praćenja od 351 dana, došlo je do značajne redukcije učestalosti simptomatske fatalane ili nefatalne rekurentne duboke venske tromboze (DVT) sa dozama rivaroksabana od 10mg (profilaktička doza) i 20mg (terapijska doza) (1,2% i 1,5% respektivno; p<0,001) u poređenju sa aspirinom (4,4%).

Tokom perioda praćenja nije bilo statistički značajne razlike u učestalosti krvarenja između tri grupe, koje se javilo kod 0,4% pacijenata u grupi pacijenata lečenih sa 10mg rivaroksabana, 0,5% grupi pacijenata lečenih sa 20mg rivaroksabana i 0,3% grupi pacijenata lečenih sa aspirinom. Takođe među grupama nije bilo razlike ni u jednom od sekundarnih parametara praćenja koji se tiču efikasnosti il sigurnosti.

Kod pacijenata koji su imali provociranu DVT, učestalost rekurentne DVT je bila manja sa obe doze rivaroksabana (0,9% i 1,4% za doze od 10mg i 20mg rivaroksabana) nasuprot aspirinu (3,6%).

Broj pacijenta koje je trebalo lečiti da se prevenira jedna epizoda DVT bio je 30 za dozu od 10mg rivaroksabana i 33 za dozu od 20mg rivaroksabana. "Rivaroksaban je imao značajno bolju efikasnost u prevenciji rekurentne DVT bez značajnog povećanja rizika za značajno krvarenje" izjavio je Phil Wells MD. "Naši rezultati pokazuju da je rivaroksaban bezbedna opcija i izgleda da je visoko protektivan protiv potencijalno životno ugrožavajuće DVT".

Takođe planirana je i studija praćenja čiji će cilj biti da istraži da li su male doze rivaroksabana jednako efikasne i u drugim populacijama pacijenata.

Wells je takođe naglasio da su pacijenti koji su bili uključeni u ENSTEIN CHOICE studiju bili mlađi od tipičnih pacijenata sa DVT, što može da ograniči mogućnost generalizacije rezultata studije.

 

Koronarna fiziologija (FFR I iFR) i stabilnoj bolesti i infarktu miokarda

DEFINE-FLAIR i iFR-SWEDEHEART studije

Rezulatati poslednje tri kliničke studije koje su ispitivale upotrebu FFR-a (frakcione rezerve protoka) i iFR-a (“instantaneous wave free ratio” ili FFR bez primena adenozina) kao dijagnostičke metode za procenu koronarne stenoze ukazuju da su ove metode delotvorne.

DEFINE-FLAIR studija i iFR-SWEDEHEART studija su pokazela da je iFR podjedanko efikasan kao i FFR u pogledu učestalosti glavnih neželjenih kardiovaskularnih događaja kod pacijenata sa anginom i koji nisu imali infarkt miokarda. Rezultati ovih stduija su takođe pokazale da je iFR značajno smanjio nelagodnost pacijenata tokom davanja vazodilatatora u poređenju sa FFR-om gde je neophodna primena vazodilatatora. Iako je iFR validiran u nekoliko manjih studija, ove dve nove studije su najveće studije do danas i prve koje su procenjivale kako upotreba ove metode utiče na ishod kod pacijenata.

I FFR i iFR su zasnovani na fiziologiji kornarnih arterija, i predstavljaju diretkno merenje koronarnog pritiska unutar koronarnih arterija.

Rezulatti ukazuju da iFR može da bude podjednako efikasan kao i FFR u proceni koronarne stenoze ali izbegavajući neželjene efekte FFR-a. Studije su pokazale da nema značajne razlike između iFR-a i FFR-a za primarni parametar praćenja koji je u obe studije bio kompozitni neželjeni događaj uključujući ukupni mortalitet, nefatalni infakrt miokarda (IM) i neplaniraba revaskularizacija u 12 meseci.

Justin E. Davies, MBBS, PhD, glavni istražiač DEFINE-FLAIR sudije je izjavio: "Rezultati naše studije pokazuju da je bezbedno koristiti bilo iFR bilo FFR.  Smatram da iFR smanjuje barijere za fiziološko merenje, što smatram da je ključno u privlačenju većeg broja lekara da koriste koronarnu fiziologiju za procenu koronarne revaskularizacije".

Kao i FFR, i iFR na merenju koronarnog krvnog pritiska koristeći tanke koronarne žice sa senzorom za pritisak, ali za razliku od FFRa koristi matematički algoritam za merenje prtiska u koronarnoj arteriji samo kada je srce u dijastoli kada je mikrovaskaulrna rezistencija inače minimalna.  Kao rezultat toga nije potreban vazodilatatorni lek.

Matthias Gotberg, MD, PhD, glavni istraživač iFR-SWEDEHEART studije je izjavio: "Kada bi pacijenti mogli da biraju između FFR-a i IFR-a, imajući u vidu da nema razlike u ishodu, pacijenti bi verovatno bili zahvalni da ne moraju da osete neželjena dejstva vazodilatatornih lekova. Za kardiologe koji su nevoljni da koriste FFR, iFR može da pruži mogućnost da se poveća broj lekara koji procenjuju koronarnu fiziologiju i da se poveća korist pacijenta.”

I DEFINE-FLAIR i iFR-SWEDEHEART studija su uključivale pacijenta sa stabilnom koronarnom bolšću ili sa akutnim koronarnim sindromom i koji su zahtevali procenu koronarne fiziologije za procenu o daljem lečenju. Za pacijente koji su imali prethodni IM, u studiju su uključivani podaci vezani samo za koronarne stenoze koja nisu bile odgovorne za IM.

U DEFINE-FLAIR studiju uključeno je 2 492 pacijenta u 49 centara u 17 zemalja. Pola pacijenta je imalo merenje sa iFR a druga polvina sa FFR. U iFR-SWEDEHEART studiju uključeno je 2 037 pacijenata u 15 centara u Švedsoj, Danskoj i Islandu (1 012 iFR i 1 007 FFR).

iFR-SWEDEHEART studija je pokazala značajno smanjenje nelagodnosti prilikom procedure kod pacijenta kojima je rađen IFR, gde je samo 3% ovih pacijenata prijavilo nelagodnost u postproceduralnom upitniku u poređenju sa 68% pacijenata sa FFR-om. DEFINE-FLAIR studija je pokazala značajno smanjenje simproma tokom izvođenja procedure (3% kod pacijenata sa iFR-om i 30,8% pacijenata sa FFR-om).

I jedna I druga studija su pokazale da je revaskularuzacija vođena sa iFR neinferiorna u odnosu na revasklulrizaciju vođenu sa FFR što se tiče neželjenih događaja posle godinu dana, s tim da je u iFR grupi ugrađeno manje stentova.

Compare-Acute studija

Compare-Acute studija je prva randomizovana klinička studija u kojoj s lekari koristili FFR za preciznu procenu lečenja “non-culprit” koronarnih stenoza kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. U poređenju sa pacijentima kojima je tretirana samo lezija odgovorna za akutni koronarni sindrom, pacijenti sa FFR vođenom evaluacijom i lečenjem svih značajnih koronarnih stenoza su imali 65% manje šanse da dožive primarni cilj istraživanja - kompozitni neželjeni događaj koji je uključivao smrt bilo kog uzroka, nefatalni IM, moždani udar i revaskularizaciju unutar 12 meseci.  

U Compare-Acute studiju uključeno je 885 pacijenata sa STEMI-jem u 24 centra u 12 zemalja Evrope i Azije. Neposredno nakon plasiranja stenta u leziju odgovornu za akutni koronani sindrom, hemodimaski stabilni pacijenti su randomizovani da dobiju procenu ostalih arterija vođenu FFR-om ali bez dodatnog plasiranja stenta (revaskularizacija samo infarktne arterije, 590 pacijenata) ili procenu ostalih arterija vođenu FFR-om i plasiranjem stenta ukoliko je FFR bio 0,80 ili manji (kompletna revaskularizacija, 295 pacijenata).

Primarni cilj praćenja - kompozitni neželjeni događaj - smrt bilo kog uzroka, nefatalni IM, moždani udar i revaskularizaciju unutar 12 meseci - javio se kod 20,5% pacijenata kojima je tretirana samo lezija odgovorna za akutni koronarni sindrom i 7,8% pacijenata as FFR vođenom kompletnom revaskularizacijom (p<0.05). Kada su komponente kompozitnog neželjenog događaja analizirane pojedinačno nije bilo statistički značajne razlike u učestalsti smrti bilo kog uzroka, nefatalnog IM i moždanog udara. Međutim došlo je do značajnog smanjenja revaskularizacionih procedura unutar 12 meseci kod pacijenata koji su bili randomizovani na FFR vođenu kompletnu revaskualrizaciju.

Sve neurgentne revaskularizacije koje su urađene unutar 45 dana nakon inicijalne procedure na osnovu simtoma ili stres testova su isključene iz analize da bi se izbegla pristrasnost u rezultatima u korist kompletne revaskularizacije.

Prilikom procene drugih lezija pored one odgovorne za akutni koronarni sindrom, istraživači su pronašli da je otprilike pola ovih lezija bilo značajno suženo i da zahteva lečenje. Sveukupno, ovi rezultati ukazuju da je lečenje neinfarktne lezije korisno i da FFR može da pomogne lekarima da pecizno identifikuju ove lezije.

Pieter Smith, MD, glavni istraživač studije je izjavio: "Ovi rezultati pokazuju da je korišćenje FFR u akutnoj fazi STEMI-ija moguće i bezbedno. Štaviše, FFR vođena kompletna reavskularizacija omogućava bolje lečenje i rezultate".

 

Ostale studije

Kardiovaskularne komplikacije povezane sa Zika virusom

Rezultati studije urađene od strane Karine Auristele Gonzales Carta, MD ukazuju da Zika virus može biti povezan sa potencijalno štetnim efektima na srce. Carta i sar. su u studiju uključili devetoro pacijenata sa simptomima i koji su bili lečenina Institutu za tropsku medicinu u Karakasu, Venecuela. Prosečna starost pacijenta bila je 47 godina i 6 pacijenta su bili ženskog pola. Samo jedan pacijent je imao prethodno dobro kontrolisan povišen krvni pritisak.

Od jula 2016. godine, praćenje bolesnika je rađeno na svakih 6 meseci. Osam od devet pacijenata sa aktivnim Zika virusom su imali aritmije i 6 pacijenata su imali srčanu insuficijenciju (1 pacijent sa očuvanom ejekcinom frakcijom).

Ova studija naglašava potrebu da se podigne svest o mogućoj vezi Zika virusa sa kardiovaskularnim komolikacijama, naročito pošto podaci pokazuju da inicijalni period prozora iznosi 10 dana. Carta je izjavila: "Verovatno je mnogo više ljudi inficirano. Potrebne su nam veće, sistematične studije da bismo razumeli stvarni rizik od srčanih komplikacija povezanih sa Zika virusom i šta čini nekog pacijenta sklonog da razvije iste".

Upotreba marihuane i moždani udar i srčana insuficijencija

Upotreba marihuane u medicinske i rekreativne svrhe je legalna u više od polovine država SAD-a ali rezultati skorašnje studije koja je ispitivala neželjene kardiovaskuarne događaje povezane sa upotrebom marihuane su pokazali da upotreba marihuane povećava rizik od moždanog udara i srčane insuficijencije, čak i nakon prilagođavanja za demografske i dodatne štetne životne navike.

Istraživači su pokazali da upotreba marihuane ne samo što je bila povezana sa 26% povećanjem rizika od moždanog udara i 10% povećanja rizika od srčane insuficijencije, već je bila i povezana sa gojaznošću, povišenim krvnim pritiskom, kao i pušenjem i upotrebom alkohola. Od 20 miliona zdravstvenih dosijea mladih i sredovečnih pacijenata koji su bili anaizirani, upotreba marihuane bila je prisutna kod 1,5%.

Aditi Kalla, MD je izjavila: "Više istraživanja će biti potrebno da bismo razumeli patofiziologiju ovog efekta".

Lekovi za erektilnu disfunkciju nakon infarkta miokarda

Muškarci od 80 godina i mlađi kojima su prepisani lekovi za erektilnu disfunkciju nakon infakta miokarda su imali 33% manje šanse da umru i 40% manje šanse da budu hospitalizovani zbog srčane insuficijencije u odnosu na pacijente kojima nisu bili prepisani lekovi za erektilnu disfunkciju.

Istraživači su analizirali zdravstvene dosijee 43 000 pacijenata od 2007. do 2013. godine koristeći Nacionalnu bazu Švedske. Od 7% muškaraca kojima su bili prepisani lekovi za erektilnu disfunkciju, 92% je dobilo recepte za inhibitore fosfodiesteraze-D (PDE-5), dok je 8% dobilo recept za alprostadil.

Ovi rezultati su došli kao iznenađenje za glavnog istraživača, Daniela Peter Anderssona, MD, PhD, zbog prethodno opisane povezanosti lekova za erektilnu disfunkciju sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti kod inače zdravih muškaraca. "Iz perspektive lekara, ako pacijent pita za lekove za erektilnu disfunkciju nakon infarkta miokarda i nema kontraindikaciju za primenu PDE-5 inhibitora, na osnovu ovih rezultata možete da se osećate sigurnim da ih perepišete" zaključio je Andersson.

Vrednosti ceramida u krvi

Dok niske vrednosti LDL imaju važnu ulogu u budućim kardiovaskularnim događajima, nova studija, čiji je glavni istraživač Jeffrey W. Meeusen, Phd, je pokazala da merenje vrednosti ceramida u krvi može da bude bolji marker. Od 499 pacijenata uključenih u studiju , kod 46%  je pokazano da imaju koronarne stenoze uprkos sličnosti u godinama, vrednostima krvnog pritiska, pušenja i vrednostima HDL-a.

Istraživači su pronašli da su pacijenti sa najvišim vrednostima ceramida u krvi u 4 puta većem riziku da dožive neželjeni kardiovaskularni događaj nego oni sa najnižm vrednostima (7,2% vs 2,2%). Sa svakim povećanje ceramida rizik skora za 1, rizik je rastao za 9%. Takođe, muškarci su imali manje šanse da imaju visoke vrednosti ceramda.

Novi test, koji je u upotrebi od avgusta 2016. godine, će pomoći kardiolozima na Mayo klnici, da dodatno izvrše stratifikaciju pacijenata koji su u visokom riziku, ali koji možda ne žele lečenje. "Poznavajući svoj ceramid skor može da poboljša komplijansu i motivaciju pacijenta, naročito pošto se vrednosti skora poboljšavaju unutar nekoliko nedelja", dodao je Meeusen.

S engleskog jezika preveli Dr Nikola Bošković i Dr Ivana Rakočević