ABECEDA NAMIRNICA – SLOVO K

*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“

U ovoj knjizi se nalazi dosta recepata pogodnih za ljude koji pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili holesterola. Nadamo se da će vam oni poslužiti kao inspiracija za zdraviju ishranu.

Međutim, želimo i da vas ohrabrimo da nastavite da jedete omiljena jela, bez rizika po zdravlje, jednostavno malo menjajući sastojke.

To podrazumeva bolje razumevanje onoga od čega se razne namirnice sastoje.

Kruške

Kruške su bogate organskom kiselinom, antioksidantima, vlaknima, mineralima (gvožđe i kalcijum) i vitaminima (B1, B2, PP i C). Jedna kruška na dan snabdeva vas sa 16% preporučenog unosa vlakna i 10% preporučenog unosa vitamina C. Kruške takođe pomažu probavi i, kad se skuvaju, dobre su kod zatvora i održavaju holesterol na niskom nivou.

Krompir

Krompiri se jedu u velikim količinama širom severne Evrope, pri čemu Belgija ima najvišu godišnju upotrebu s 200 kg po osobi. Krompiri sadrže vitamine, vitamin C, kalijum, vlakna i minerale. Mladi krompiri sadrže više vitamina C od starih i beli krompiri imaju viši glikemijski indeks (GI). Da bi se umanjio uticaj na glikemiju, krompire je najbolje servirati s ostalim povrćem koje ima nizak GI.

Kardamom

Ovo seme potiče od tropskih biljaka koje prirodno rastu u Aziji. Poznate su u kulinarstvu zbog svog aromatičnog, pikantnog ukusa. Koriste se i kao začini za mesa i pri pripremi hleba, pića i preliva.

Kesten

Kestenovo brašno je izuzetna hrana koja sadrži oko 76% glucida, 6% proteina, 4% masti, tračak natrijuma, kalijuma (800 mg na 100 g), gvožđe, kalcijum, fosfor i vitamine.

Kakao

Flavonil koji se nalazi u kakau (i takođe u čaju, crvenom grožđu i drugom voću i povrću) podstiče proizvodnju nitričnih oksida, koji je dokazano efikasan antioksidant, vazodilator, anti-arterosklerotični i antitrombotički agens koji takođe štiti kardiocirkulatorni sistem. Kakao prah sadrži dosta antioksidirajućih flavonoida takođe, koji su dobri za kardiovaskularni sistem. Šoljica kakaa napravljenog s vodom ili mlekom s malo masti ima skoro isti antioksidirajući efekat kao i čaša vina.

Kokos

Jedan od retkog voća koje sadrži dosta zasićenih masti, kokos je najbolje izbegavati. Međutim, neki tvrde da su zasićene masti u kokosu manje štetne od onih iz životinja. Kokosovo mleko je bogato vitaminima i mineralnim solima.

Kafa

Kafa nema kalorija, iako dodavanje šećera to očigledno menja. Kafa bez kofeina ne sadrži antioksidante koji štite od srčanih oboljenja i raka. Jaka kafa izgleda povećava nivo holesterola. Suprotno popularnom verovanju, previše kafe ne mora da se ponaša kao stimulans i može zapravo da izazove umor. Štaviše, ako se pije nakon obroka, može da uspori upijanje mnogih korisnih supstanci - tako da je nabolje da se izbegava na kraju obroka. Kafa može da poveća krvni pritisak i ne preporučuje se onima s hipertenzijom.

Korijander

Mediteranska biljka. Dodaje delikatnost i aromu drugoj hrani i često se koristi pri pripremi soseva i majoneza.

Krastavac

Krastavac je blagi diuretik i podstiče bubrege da izbace suvišnu tečnost. Takođe mogu da sniže nivoe holesterola u krvi. Veoma osvežava leti i ukusnan je sirov u salati.

Kari

Uglavnom začini koji se nalaze u kariju sadrže vitamine i beta karoten koji štite od srčanih oboljenja.

Kocke bujona

Ako koristite kocke bujona (ekstrakt mesa ili povrće u prahu), kupujte samo one koji ne sarže so, prezervative i veštačke boje - i koristite ih umereno. Domaće kocke bujona su definitivno sigurnije i zdravije.

Pogledajte originalni članak