PUŠENJE

*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“

Poznato je da je pušenje štetno za opšte zdravlje i delimično za zdravlje srca.

Zašto je tako?

Kad upalite cigaretu, najmanje 4000 otrovnih sastojaka se proizvodi u vazduhu i/ili udiše u telo! Među njima su hemijske supstance (ugljen monoksid, koji smanjuje kapacitet krvi da prenosi kiseonik, nikotin, nitrosamin), katran (čvrste supstance uključujući kancerogeni benzopiren), iritansi (formaldehid, akrolein, amoni, fenoli, pruska kiselina) polonijum, kadmijum, nikl i čestice npr. čestice u suspenziji koje nadražuju bronhije. Cigarete sadrže najmanje 11 hemijskih jedinjenja koja mogu da prouzrokuju rak. Pušač koji duboko udiše zadrži više od polovine otrovnih proizvoda u dimu: s katranom i ugljen monoksidom na čelu. Tačnije zadrži najgore stvari za zdravlje!

Postoje dva načina pušenja: aktivno i pasivno. Aktivno pušenje, kao što sam naziv govori, je direktno udisanje dima, dok je pasivno pušenje udisanje dima drugih ljudi.

Zanimljivo, u malom himalajskom kraljevstvu Butan do skoro niko nije pušio. Jednostavno zato što duvan nije postojao i njegov uvoz je bio strogo kažnjavan. Nažalost, nema statističkih podataka o učestalosti različitih bolesti, ali bi bilo zanimljivo da i to znamo. Danas je Butan otvoren za turizam i strancima je dozvoljeno da unesu jedno paklo po osobi; ovo je primer kako jedno društvo može da zatruje druga.

Šteta izazvana pušenjem pogađa celo telo.

1. Sistem za disanje

Pušenje izaziva rak pluća koji je, između ostalih vidova raka, osnovni uzrok smrti kod muškaraca. Hronično opstruktivno zapaljenje bronhija, široko poznato kao bronhitis, takođe uglavnom pogađa pušače. Od onih koji pate od hroničnog bronhitisa, 90-95% su pušači ili bivši pušači. Bolest je posledica sistemskog i lokalnog uticaja pušenja, koje može da izazove stalnu upalu bronhija, sprečavajući normalni protok vazduha koji, zauzvrat, prouzrokuje nedostatak kiseonika i teškoće u disanju. Izlaganje dimu takođe prouzrokuje opadanje imunološke odbrane disajnih puteva, s povećanom stopom infekcija i suzbijanjem refleska za kašljanje, s naknadnim gušenjem i stvaranjem katra.

1. Kardiovaskularni sistem

Pušenje je važan faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja, naročito infarkt miokarda. Razlog je što s jedne strane povećava brzinu srčanih otkucaja, a istovremeno s druge strane nadražuje zidove koronarnih arterija, dovodeći do ateroskleroze i koronarne tromboze. Ovo povećava rizik od stvaranja krvnog ugruška kod pušača. Krvni ugrušci, zauzvrat, blokiraju arterije i uzrokuju anginu, srčani napad i udar.

1. Neurološke bolesti

Kod pušača se primećuje smanjena kognitivna funkcija (pamćenje, pažnja, koncentracija). Daju netačne odgovore 20% više nego ostali nepušači u globalnim testovima kognitivne funkcije. Dim duvana takođe ima negativan uticaj na kognitivne funkcije starijih i može čak da bude poguban za ljude s postojećim vaskularnim oboljenjima ili dijabetesom.

1. Urološke bolesti

Pušenje je takođe značajan faktor rizika za rak mokraćne bešike, kako se nusproizvodi dima talože u bešici te karcinogeni stupaju u akciju.

1. Druge neprijatne nuspojave

Rizik od oboljevanja od osteoartikularne i/ili mišićne bolesti, kao i bolova u leđima je 70% veći kod pušača. Koža takođe pati: rizik od razvijanja bora na licu je duplo veći kod umerenih pušača i troduplo veći kod teših pušača. Pušenje izaziva i pojavu oštećenja sočiva, poznatiju kao katarakta, delimično kod starijih.

1. Pasivno pušenje

Dim koji se oslobađa sporim gorenjem cigarete, kombinovan s onim koji izdahnu pušači, je osnovni izvor zagađenja u zatvorenom prostoru. Zapravo, pasivni dim sadrži slične iritanse, oksidante i kancerogene kao aktivni dim. Kad god ljudi puše postoji pasivni dim u vazduhu, iako ga možda nećemo primetiti, jer je gotovo nevidljiv. Ipak, razređuje se u prostorijama koje se provetravaju.

Ljudi koji udišu pasivni dim su u opasnosti od istih bolesti kao i pušači, uključujući rak i srčana oboljenja. U nekoliko zemalja, sva zatvorena javna i radna mesta su sada oslobođena dima. U većini zemalja Evropske unije, nezakonito je da se puši u zatvorenim delovima javnih mesta kao što su pabovi, barovi, noćni klubovi, kafići i restorani, vozovi, avioni i tržni centri.

Kad prestanete da pušite, zaštitićete i zdravlje svoje porodice i prijatelja!

1. Pušenje i mladi

• Važno je da se uzmu u obzir uticaji pušenja kod adolescenata.
• Deca su delimično pod uticajem pasivnog pušenja, jer im se tela još razvijaju. Odrastanje u domovima gde je bar jedan roditelj pušač je takođe štetno, jer se deca naviknu na miris duvana.
• Jedno dete od četiri će znati šta je cigareta pre nego što napuni pet godina!
• S 11 godina, 1 od 3 i sa 16, 2 od 3 će probati pušenje.
• 95% pušača počinju kao tinejdžeri.

Prevencija je u ovom slučaju presudna. Postoji potreba da se jasno komunicira s mladima o šteti koju proizvodi pušenje i problemima koji su s tim povezani.

Bar 50% pušača počnu mladi. Ovo značajno smanjuje očekivani životni vek. Dvadesetpetogodišnji pušač koji puši 40 cigareta na dan smanjuje svoj očekivani životni vek za osam godina. Pušenje ubija 10 puta više ljudi nego saobraćajne nesreće i više nego neke druge bolesti.

1. Pogodnosti za one koji prestanu s pušenjem

Ostavljanje pušenja nije lako, ali poboljšanja kvaliteta života i zdravlja su zaista motivišuća. Nema nepogodnosti što se tiče prestanka pušenja. Zapravo ima važnih prednosti. Vi ćete:

• Smanjiti rizik od bolesti, invaliditeta ili smrti uzrokovane rakom, srčanom bolešću i bolesti pluća.
• Smanjiti rizik od gangrene ili amputacije izazvanih problemima s cirkulacijom.
• Zaštititi zdravlje drugih tako što ih nećete izlagati pasivnom pušenju.
• Smanjiti šanse da nam deca obole od astme.
• Poboljšati plodnost i šanse za zdravu trudnoću i zdravu bebu.
• Poboljšati disanje i opšu kondiciju.
• Uživati više u ukusu hrane.
• Sačuvati novac ako ste teški pušač.
• Resicete se mirisa duvana.
• Popraviti izgled zuba i kože.
• Osecacete se  samopouzdanije u društvenim situacijama.
• Steci cete novih prijatelja.
• Imacete kuću koja miriše sveže i zidove koji više neće imati fleke od nikotina.
• Smanjicete rizik da vam se zapali kuća.

1. Kako da prestanete

Ostavljanje pušenja je moguće. Postoji milion bivših pušača koji su, u velikoj većini, odustali kad su postali svesni štete koju su nanosili svom zdravlju i koji su takođe imali snagu volje i odlučnost da uspeju. Za neke, snaga volje i odlučnost nisu dovoljni i njima je potrebna psihološka i/ili farmakološka podrška.

1. Zlatna pravila

• Moramo da prestanemo i prevaziđemo brigu da ćemo se ugojiti ili da nećemo moći da se opustimo.
• Najbolje je da pokušamo da prestanemo kad smo u relativno mirnom periodu bez stresa.
• Važno je da povećamo unos tečnosti (naročito vode).
• Znati sudbinu onih koji ne prestanu je sjajan motivator.
• Prihvatiti pomoć onih koji su pokušali i uspeli, koristeći dokazane načine.
• Pokušajte da mislite na pogodnosti koje će prestanak doneti.

Kad najzad prestanete, osetićete pogodnosti veoma brzo. Ove pogodnosti će da se umnožavaju tokom godina i sva šteta koji je pušenje napravilo će nestati.

Pogodnosti nakon što ispušite svoju poslednju cigaretu:

• 20 minuta

Krvni pritisak se spušta na nivo pre poslednje cigarete, temperatura vaših ruku i nogu se normalizuje.

• 8 sati

Nivo nikotina i ugljen monoksida u krvi se smanjuje za 50%: nivoi kiseonika se vraćaju u normalu.

• 24 sata

Ugljen monoksid nestaje iz tela, pluća počinju da izbacuju šlajm i štetne supstance koje su se nagomilale u tkivu. Šanse za dobijanje srčanog napada se smanjuju.

• 48 sati

Svi tragovi nikotina su nestali iz tela; osećaj mirisa i ukusa su se mnogo poboljšali.

• 72 sata

Mnogo se lakše diše; disajni putevi se postepeno opuštaju, što vodi opštem osećaju dobrostanja.

• 2-12 nedelja

Cirkulacija krvi se poboljšava.

• 3-9 meseci

Parametri funkcije pluća se poboljšavaju za 10%. Manje kašljanja, gubitka daha i manje opštih respiratornih problema. Takođe manje zamora i zapušenosti nosa.

• 1 godina

50% manje šansi za koronarne bolesti.

• 5 godina

Rizik od srčanog napada, udara ili smrti zbog raka pluća se smanjio za 50%.

• 10 godina

Rizik od oboljevanja od raka usta, grla, jednjaka, žuči, bubrega i pankreasa se smanjuje; rizik od srčanog napada ili bolesti koronnih arterija se vraća na nivo kao kod ljudi koji nikad nisu pušili.

Pogledajte originalni članak