Simpozijum "Rizična raskrsnica: dijabetes, koronarna bolest srca i srčana insuficijencija" održava se 29-30. septembra u Beogradu. Na simpozijumu učestvuje više od 400 lekara - najpoznatijih domaćih, ali i evropskih endokrinologa i kardiologa.
Predsednik Udruženja za srčanu slabost prof. Petar Seferović rekao je da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u svetu, pa i u Srbiji gde 54 odsto ljudi umre zbog tog zdravstvenog problema. On je naglasio da su dve epidemije savremenog sveta dijabetes i kardiovaskularne bolesti često povezane, te da je šećerna bolest faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
- Kada govorimo o šećernoj bolesti moramo da razumemo da je to jedna od vrlo izraženih i možda najvećih epidemija savremenog sveta. Smatra se da u zemljama Istočne Evrope oko 60 odsto stanovništva koje ima više od 50 godina ima neku vrstu poremećaja šećera u krvi - pojasnio je Seferović.
Prof. Frančesko Kosentino iz Karolinske univerzitetske bolnice u Štokholmu kaže da je postignut veliki napredak u lečenju koronarne bolesti poslednjih 20 godina. On je podsetio da je pre deset godina bila mnogo veća smrtnost od infarkta srca nego danas i da je napredak napravljen zahvaljujući ugradnji stentova i primeni trombolitičkih lekova. Upitan zbog čega je srčana slabost sve masovnija pojava on je objasnio da je stanovništvo u svim zemljama sve starije, a da se sa starošću povećava broj srčane slabosti.
- Imamo bolje lekove koji sprečavaju srčani udar ili infarkt te ljudi duže žive, ali srčana slabost nije nešto što može da se reši. Od srčanog udara čovek možda ne umre, ali zadržava srčanu slabost - pojasnio je on.
Simpozijum kardiologa i endokruinologa u Beogradu podržala fondacija "Menarini", a njen predsednik prof. Alesandro Kazini kaže da su odlučili da podrže skup jer poznaju rad prof. Seferovića, ali da su znatiželjni da vide šta ostali srpski lekari mogu da predstave na simpozijumu. On je naglasio da su njihovi simpozijumi besplatni za sve učesnike.
.webp?v=2024-06-18_10:12:27)
